Kako okruženje u kojem živimo oblikuje naše mentalno blagostanje
Prosečna osoba provede oko 90 odsto vremena u zatvorenom prostoru. Stan, kancelarija, prevoz, pa ponovo stan.
To znači da zidovi oko nas, prozor kroz koji gledamo i ulica ispod terase utiču na raspoloženje mnogo više nego što smo spremni da priznamo.
Neki dani počinju teško bez jasnog razloga.
Niste loše spavali, na poslu je mirno, a opet ste napeti čim uđete u stan. Vrlo često odgovor nije u vama, već u prostoru koji vas okružuje.
I tu se može nešto promeniti, čak i kada selidba nije opcija.
Ključne tačke
- Nered u domu povezan je sa nepovoljnijim nivoom hormona stresa tokom celog dana.
- Nedostatak dnevnog svetla remeti unutrašnji sat i utiče na energiju i kvalitet sna.
- Stalna buka iz saobraćaja iscrpljuje nervni sistem čak i kada je više ne primećujete.
- Blizina parkova i zelenih površina smanjuje napetost i odmara pažnju.
- Pri izboru stana vredi proveriti komšiluk, orijentaciju i zvučnu izolaciju, a ne samo kvadraturu.
- Male promene u rasporedu, osvetljenju i navikama mogu primetno popraviti raspoloženje.
Okruženje i mentalno zdravlje: kako mozak doživljava prostor u kojem živite
Mozak neprestano skenira okolinu, čak i kada toga niste svesni. Gomila nerazvrstane pošte, mrak u hodniku, sirena sa ulice. Sve to ulazi u istu računicu. Kada prostor šalje mnogo takvih signala, telo ostaje u blagom stanju pripravnosti.
Psiholozi zato razlikuju prostor koji puni baterije od prostora koji ih prazni. Razlika retko zavisi od veličine stana.
Nered u stanu i hormon stresa
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin, žene koje su svoj dom opisivale kao neuredan i nedovršen imale su nepovoljniji dnevni obrazac kortizola, hormona stresa. Kod onih koje su dom opisivale kao miran i odmarajući, kortizol je tokom dana opadao onako kako bi trebalo.
Nered je, prosto, vizuelni podsetnik na nezavršene obaveze. Stolica prekrivena odećom ne deluje kao veliki problem. Ali kada je gledate svako veče, ona vas tiho podseća da još nešto čeka na vas.
Prirodno svetlo i unutrašnji sat
Dnevno svetlo govori telu kada da bude budno, a kada da se sprema za san. U stanu sa malo svetla, posebno zimi, lako se javljaju pospanost preko dana i lošiji san noću.
Mnogi to nazivaju zimskom lenjošću. Zapravo je reč o manjku svetlosti.
Ako vaš stan gleda na sever ili u zgradu preko puta, jutarnja kafa pored prozora ili kratka šetnja pre posla mogu da naprave razliku.
Kod dugotrajnog pada energije vredi proveriti i ishranu, jer vitamini za umor i stres imaju svoju ulogu u mesecima kada je sunca malo.
Mesto stanovanja i psiha: buka, zelenilo i komšiluk
Kada biraju gde će živeti, ljudi najčešće gledaju kvadraturu, sprat i udaljenost od posla.
Bilo da vas zanima novogradnja Novi Beograd ili tražite stariju zgradu u mirnijem kraju, retko ko se zapita kako će se u tom stanu osećati posle šest meseci. vA upravo to pitanje je presudno.
Pre nego što se odlučite, obratite pažnju na:
- orijentaciju prostorija i količinu svetla u različito doba dana,
- zvučnu izolaciju i blizinu prometnih ulica ili noćnih lokala,
- udaljenost parka, šetališta ili reke,
- mesta gde se komšije prirodno susreću.
Buka koja se ne gasi
Saobraćaj, gradilište, lokal ispod zgrade. Na neke zvukove se naviknete, ali telo se ne navikava potpuno.
Kako navodi pregled istraživanja o buci iz okoline i zdravlju, buka iz saobraćaja spada među vodeće ekološke uzroke narušenog zdravlja u zapadnoj Evropi i povezuje se sa lošim snom, razdražljivošću i srčanim tegobama.
Kvalitetna stolarija, deblje zavese i spavaća soba okrenuta ka dvorištu umesto ka bulevaru mogu primetno da smanje ovaj pritisak.
Zelene površine kao prirodan ventil
Park na pet minuta od zgrade nije samo lep pogled sa balkona.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, gradske zelene površine doprinose mentalnom i fizičkom zdravlju jer pomažu opuštanju, smanjuju izloženost buci i zagađenju i podstiču druženje među ljudima iz kraja.
Komšiluk i osećaj pripadnosti
Usamljenost ne zavisi samo od toga koliko ljudi poznajete. Zavisi i od toga da li imate gde da ih sretnete. Klupa ispred ulaza, dečje igralište, pijaca u blizini.
Na takvim mestima nastaju sitni svakodnevni kontakti, a baš oni daju osećaj sigurnosti. Zgrada u kojoj se niko ne pozdravlja može da optereti jednako kao i buka.
Uređenje doma za bolje raspoloženje: male promene koje se osete
Selidba nije uvek moguća, a često nije ni potrebna. Većinu onoga što utiče na psihu možete da popravite u postojećem stanu, korak po korak.
| Element okruženja | Kako utiče na raspoloženje | Šta možete da promenite |
| Nered | Stalni osećaj nedovršenih obaveza | Sređivati jednu površinu dnevno |
| Slabo svetlo | Pospanost, manjak energije, lošiji san | Radni sto bliže prozoru, toplija svetla uveče |
| Buka | Razdražljivost, isprekidan san | Deblje zavese, spavanje u mirnijoj sobi |
| Manjak zelenila | Više napetosti, umorna pažnja | Sobne biljke, redovne šetnje kroz park |
| Zagušljiv vazduh | Glavobolja, slabija koncentracija | Provetravanje više puta dnevno |
| Posao i odmor na istom mestu | Teško isključivanje uveče | Odvojen kutak za rad, laptop van spavaće sobe |
Promene u prostoru daju najviše kada ih prate i navike koje vas izvode napolje.
Prema istraživanju sa Univerziteta Stanford, učesnici koji su 90 minuta šetali kroz prirodno okruženje imali su manje ponavljajućih negativnih misli od onih koji su hodali pored prometne ulice. Razlika se videla i na snimcima mozga.
Česta pitanja o okruženju i mentalnom blagostanju
Za kraj
Pogledajte danas svoj stan kao da ste gost, izaberite jednu stvar koja vas najviše opterećuje i počnite od nje. A ako birate novi dom, u računicu uključite i to kako ćete se u njemu osećati, ne samo koliko je kvadrata.